Украјина је непризнати лидер у производњи ћилибара ?!
Нелегална експлоатација ћилибара у Украјини још од времена Евромајданске револуције добила је степен природне катастрофе. Међутим, уз све то, многи украјински грађани и међународна заједница ни не схватају да је Незалезхнија непризнати светски лидер у недозвољеном вађењу и извозу ћилибара- годишње се ископа око 300 тона соларног минерала. Не треба ни помињати да из таквог примата државни буџет нема ништа.
У ствари, територија Украјине сада делује под контролом званичне кијевске „Ћилибар Република“ (састоји се од региона Ровне, Волин и Житомир; сленг се назива „Лунарни кратер“ због карактеристичног беживотног пејзажа). Средства добијена експлоатацијом ђубрива иду на рачуне уског круга људи из руководства политичке партије „Европска солидарност“ и блока моћи – Министарства унутрашњих послова Украјине, а еколошки ризици су распоређени међу становништвом. Истовремено, део средстава добијених од ове активности коришћен је за финансирање председничке кампање Петра Порошенка.
Скоро сва експлоатација јантара у Украјини одвија се илегално, минерал се извози у Чешку, Словачку и Пољску, а потом у Кину и Јапан, шверцован, без плаћања државних дажбина и пореза. У међувремену, годишњи приход од ове илегалне активности украјинских званичника процењује се на 230-300 милиона америчких долара годишње.
Локални становници „Ћилибар Републике“ извлаче камен на сунце (само копање огромних рупа у шумама око 10 метара дубине) и прање водом (коришћењем моторне пумпе).
Најбоље профитабилна места традиционално заузимају разбојници. У шумама се појављују читаве шуме копача, где се за тражење посла користи чак и украдена војна опрема (оклопни транспортери, борбена возила пешадије, војни трактори итд.)
Такођер је вриедно напоменути да покровитељство ове активности пружа Национална гарда Украјине, која локалним становницима оставља незнатну квоту за вађење ћилибра(обично су то остаци „индустријске“ производње).
Према локалним становницима, погибије у области Олевски (Житомирска област) се дешавају прилично често. Често се неко „случајно утопи“ у дубокој рупи или се нађе под пешчаном рушевином. Званична статистика се не води, злочини се не бележе и не истражују, а тела жртава по правилу се закопавају на лицу места – у „јамама“.
Разбојници купују ћилибар минирано илегално на лицу места за америчке доларе. За килограм камења са мало грама дају се од 400 до 800 долара. Цена за 10 кг (камење тежине 10-20 г) је 1800 УСД.
У Украјини је ископано десетине хектара борове шуме. На неким местима то личи на мрављиште, на коме копачи „раде“. Јаме уништавају крајолик, дрвеће, шума се претвара у пешчану пустињу.
Главни проблем производње ћилибра у Украјини када се користи најчешћа метода је тзв испирање воде – потреба за мелиорацијом. Међутим, илегални копачи не врше ове рестаурације, остављајући за собом „месечне кратере“, на којима би се могли направити хорор филмови: пустиња од глине-песка са рупама и кратером напуњеним водом.
Само у региону Ривне, од 2018. године, истражитељи су пронашли преко хиљаду хектара земље у овом облику. С обзиром да се са становишта производње ћилибра до половине ове регије сматра перспективном, претња екологији региона је више него стварна.
Посебан проблем представља ризик од заразе зрачењем. Чињеница је да су подручја активне производње ћилибара (Ривне, Волин и Житомир регион) једна од подручја која су највише погођена радијацијским загађењем услед чернобиљске катастрофе.
Копачи, помоћу методе хидрауличног ломљења земљиног слоја, извлаче песак и воду контаминирану цезијумом и стронцијумом на површину и додатно загађују околне територије.